Loše spavaš, hronično si pod stresom i ne krećeš se dovoljno? Svi pričaju o hormonskim disruptorima u plastici ili kozmetici, ali naše svakodnevne navike i te kako mogu da utiču na normalno funkcionisanje hormona u organizmu. Obrati pažnju na njih i izbegni ove endokrine ometače.
Hormonski disruptori su supstance iz našeg okruženja koje mogu da utiču na normalno funkcionisanje hormona u organizmu. Oponašaju hormone, odnosno narušavaju njihovo normalno delovanje u našem organizmu. Najčešći su ksenoestrogeni, poput BPA (bisfenol A) i perfluorooktanske kiseline (PFOA), a među ostale uobičajene endokrine disruptore spadaju herbicidi, pesticidi, parabeni i triklosan. Ovi sastojci se mogu naći u proizvodima za negu, kao što su dezodorans ili pasta za zube, zatim u proizvodima za čišćenje, ali i u svakodnevnim predmetima (kao što su, recimo, plastične slamčice) ili namirnicama (u konzervi pasulja, primera radi). Zato je važno da budemo informisani i obratimo pažnju na svoje svakodnevne izbore.
Ali, osim plastike i kozmetike, najveći disruptori hormona mogu biti i naše svakodnevne navike. Evo kojih pet svakodnevnih navika posebno loše utiču na naš hormonski balans i šta možete da učinite da ih promenite.
#1 Loš san
Tokom spavanja telo reguliše naše hormone: kortizol, osetljivost na insulin, hormon rasta, reproduktivne hormone. Premalo sna povezano je sa višim nivoom kortizola (koji je važan jer upravlja energijom, krvnim pritiskom, imunim odgovorom i reakcijom na stres), povećanim nivoim hormona gladi i smanjenom osetljivošću na insulin. Bilo bi idealno kada biste svom telu pružili od 7 do 9 sati sna svake noći. Pokušajte da ležete malo ranije od uobičajenog i da se ne uspavljujete uz telefon, kako biste brže i rasterećenije zaspali i imali miran i lep san.
# 2 Skokovi šećera u krvi
Nestabilan nivo šećera u krvi opterećuje naš endokrini sistem. Česti skokovi mogu dovesti do metaboličkih poremećaja, upale, hormonske neravnoteže. Ključni hormon koji reguliše šećer u krvi je insulin, zato je važno da naši obroci budu uravnoteženi (proteini + vlakna + masti), da unosimo manje ultraprerađene hrane i da manje grickamo između obroka.
Najnovije
Visokoproteinska Alfredo pasta
Kremasta Alfredo pasta jedan je od onih obroka kojima je teško odoleti, posebno kada se spoje kvalitetna testenina, bogat sos i parmezan.
Pročitaj više
7 činjenica o ishrani koje možda niste znali
Da li ste znali da način na koji pripremamo krompir, biramo banane ili konzumiramo voće može da utiče na to kako naš organizam koristi hranljive materije? Ponekad su upravo male razlike u pripremi i izboru namirnica ono što našu svakodnevnu ishranu čini kvalitetnijom.
Pročitaj više
Top 10 gluten free slatkiša koje možete da pronađete u dm-u
Bezglutenska ishrana ne znači odricanje od slatkiša. Izdvojili smo 10 bezglutenskih poslastica iz dm ponude – od čokoladnog keksa i mafina do galeta, vanilica i slatkih grickalica.
Pročitaj više
#3 Hronični stres
Dugotrajan stres mnogo utiče na kvalitet života. Kada su u pitanju naši hormoni, stres održava povišen nivo kortizola (koji neretko i nazivaju hormonom stresa), što vremenom može uticati na: funkciju štitne žlezde, reproduktivne hormone, kvalitet sna, ravnotežu imunog sistema. Ovaj sistem se naziva hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna osovina (HPA osa). Pomozite svom organizmu da se lakše nosi sa stresom. Krećite se više, boravite na otvorenom, što više uživajte u sunčevoj svetlosti, dok ne dođu tmurni i hladni dani, a od ogromnog su značaja i druženje i socijalna povezanost. Stoga, okružite se ljudima koji vas čine srećnim i opustite svoje telo i misli.
#4 Nedostatak vlakana i loše zdravlje creva
Vaša creva pomažu u regulaciji hormona. Određene bakterije u crevima učestvuju u regulaciji estrogena (koji je mnogo više od hormona koji reguliše reproduktivne procese, jer, između ostalog, čuva zdravlje kostiju i utiče na srce, mozak i kožu) kroz estrobolom. Veći unos vlakana pomaže da se: podrže korisne bakterije, smanji upala, poboljša metaboličko zdravlje. Najbolje je uneti 25-35 g vlakana dnevno. Dobri izvori vlakana su, između ostalog, ovsene pahuljice i integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, avokado, jabuke, šargarepa...
#5 Nedostatak kretanja
Fizička aktivnost je važna za celokupno zdravlje, ali i značajno poboljšava hormonsku signalizaciju. Vežbanje pomaže da se: poboljša osetljivost na insulin, podrži funkcija mitohondrija, poboljša otpornost na stres. Čak i svakodnevna šetnja može podržati metabolizam i hormone. Zato, ako nekad nemate vremena da odete na trening ili pilates, izađite makar u kratku šetnju – vaše telo će vam biti zahvalno!
Uvodne fotografije: Instagram / @elinwarn
