Da li ste znali da način na koji pripremamo krompir, biramo banane ili konzumiramo voće može da utiče na to kako naš organizam koristi hranljive materije?
Ponekad su upravo male razlike u pripremi i izboru namirnica ono što našu svakodnevnu ishranu čini kvalitetnijom. Ne moramo u potpunosti da menjamo svoje navike. Ponekad je dovoljno da uvedemo nekoliko malih promena koje doprinose kvalitetnijoj ishrani. Kada bolje upoznamo hranu koju jedemo i saznamo kako iz nje možemo da izvučemo više koristi.
U nastavku otkrivamo sedam zanimljivih činjenica o namirnicama koje često koristimo, a koje će vas možda navesti da neke od njih pripremate malo drugačije.
1. Krompir je ponekad bolje jesti hladan
Krompir je čest gost na našoj trpezi, ali možda niste znali da i način na koji ga čuvamo nakon pripreme može da utiče na njegov sastav.
Kada se kuvani ili pečeni krompir ohladi, deo skroba u njemu menja strukturu i postaje takozvani rezistentni skrob. On se ne vari kao običan skrob, već stiže do debelog creva, gde može da posluži kao hrana korisnim crevnim bakterijama.
Ako želite da saznate više o ulozi vlakana u ishrani, pročitajte i naš tekst Gubitak energije i nadutost: Potrebna su vam vlakna.
Kako to možete da primenite? Skuvajte ili ispecite krompir unapred, ostavite ga da se ohladi i iskoristite ga za pripremu salate ili priloga. Možete ga i naknadno podgrejati, jer deo rezistentnog skroba ostaje prisutan i nakon zagrevanja.
2. Zamrznite hleb, pa ga stavite u toster
Ako često zamrzavate hleb kako biste mu produžili svežinu, imamo još jedan razlog da nastavite s tom navikom.
Hlađenjem i zamrzavanjem hleba, a zatim njegovim tostiranjem, deo skroba može da promeni strukturu i postane otporniji na varenje. To znači da se u njemu može povećati količina rezistentnog skroba, koji ima neke osobine slične vlaknima.
Ipak, to ne znači da zamrznuti hleb postaje bogat vlaknima kao integralni hleb. Ako želite da povećate unos vlakana, izbor hleba od celih žitarica i dalje je dobar korak.
Mali savet: Ako hleb čuvate u zamrzivaču, probajte da ga pre doručka stavite u toster. Jednostavna navika koja može malo da promeni njegov sastav.
3. Zelene banane imaju jednu zanimljivu prednost
Da li više volite banane koje su još malo zelene ili one koje su potpuno žute i slatke? Razlika nije samo u ukusu.
Manje zrele banane sadrže više rezistentnog skroba, dok se tokom sazrevanja veliki deo tog skroba pretvara u šećere. Zato su zrele banane slađe i mekše, a manje zrele imaju čvršću teksturu i blaži ukus.
Rezistentni skrob može da bude koristan za crevne bakterije, pa manje zrele banane mogu biti zanimljiv izbor ako želite da unesete više ove vrste skroba.
Kako da izaberete? Ako volite manje slatko voće, probajte banane koje su još blago zelene. Ako više volite mekše i slađe, birajte zrele. Oba izbora imaju svoje mesto u raznovrsnoj ishrani.
Najnovije
Visokoproteinska Alfredo pasta
Kremasta Alfredo pasta jedan je od onih obroka kojima je teško odoleti, posebno kada se spoje kvalitetna testenina, bogat sos i parmezan.
Pročitaj više
Top 10 gluten free slatkiša koje možete da pronađete u dm-u
Bezglutenska ishrana ne znači odricanje od slatkiša. Izdvojili smo 10 bezglutenskih poslastica iz dm ponude – od čokoladnog keksa i mafina do galeta, vanilica i slatkih grickalica.
Pročitaj više
Beograd u oktobru: 5 ideja za dane koje ne želite da provedete kod kuće
Jesen je pravo vreme da malo usporimo, pronađemo nove hobije i napravimo više prostora za stvari u kojima zaista uživamo.
Pročitaj više4. Šargarepa je bolja kada se skuva
Sirova šargarepa odlična je užina, ali to ne znači da je treba jesti isključivo svežu.
Ovo povrće bogato je beta-karotenom, sastojkom koji našem organizmu služi za stvaranje vitamina A. Ovaj vitamin važan je za normalan vid, zdravlje kože i pravilno funkcionisanje imunskog sistema.
Zanimljivo je da kuvanje omekšava šargarepu i pomaže da organizam lakše iskoristi beta-karoten iz nje. Ako uz to dodate malo maslinovog ulja, možete dodatno da poboljšate njegovu apsorpciju, jer se beta-karoten bolje iskorišćava u prisustvu masti.
Mali savet: Kombinujte sirovu i kuvanu šargarepu. Dodajte je u salatu, supu ili varivo, a kada je kuvate, začinite je sa malo maslinovog ulja.
5. Paradajz je još zdraviji kada se skuva
Svež paradajz odličan je dodatak salatama, ali i njegov kuvani oblik ima svoje prednosti.
Paradajz sadrži likopen, prirodni pigment koji mu daje crvenu boju. Ovaj sastojak ima antioksidativna svojstva, a istražuje se i njegova povezanost sa zdravljem srca i krvnih sudova.
Kada se paradajz kuva, njegova struktura se menja i likopen postaje lakše dostupan organizmu. Ako tokom pripreme dodate malo maslinovog ulja, možete dodatno da pomognete njegovoj apsorpciji.
Kako da primenite ovu činjenicu? Pripremite domaći paradajz sos sa malo maslinovog ulja, belim lukom i začinima. Naravno, nema potrebe da se odreknete svežeg paradajza – oba načina pripreme imaju svoje prednosti.
6. Zašto je bolje pojesti voće nego popiti ceđeni sok?
Čaša sveže ceđenog soka može da deluje kao odličan način da unesemo vitamine, ali postoji važna razlika između celog voća i soka.
Kada jedemo celu jabuku, pomorandžu ili drugi plod, unosimo i vlakna koja doprinose dobrom varenju i dužem osećaju sitosti. Tokom ceđenja, posebno ako sok procedimo, deo tih vlakana se gubi.
Još jedna stvar koju često zaboravljamo jeste količina. Za jednu čašu soka može nam biti potrebno nekoliko komada voća, dok bismo celu tu količinu teže pojeli odjednom. Zbog toga sok možemo popiti brzo, a da nas ne zasiti kao celo voće.
Mali savet: Kada vam se jede nešto slatko, posegnite za celom voćkom. Sok može povremeno da bude deo ishrane, ali ne bi trebalo da u potpunosti zameni voće.
7. Salata je bolja uz malo masnoće
Ako salatu najčešće jedete bez ulja, možda propuštate jednu malu, ali korisnu prednost ovog dodatka.
Vitamini A, D, E i K bolje se apsorbuju kada u obroku ima masti. Isto važi i za beta-karoten iz šargarepe i druge sastojke koji se nalaze u povrću, a koje organizam lakše koristi uz malu količinu masnoće.
To ne znači da salatu treba preliti velikom količinom ulja. Dovoljno je da dodate malo maslinovog ulja ili da obrok upotpunite orasima, semenkama ili avokadom.
Mali savet: Sledeći put kada pripremate salatu, dodajte malo maslinovog ulja uz limunov sok ili sirće. Tako ćete obroku dati dodatni ukus, a istovremeno pomoći organizmu da bolje iskoristi određene hranljive materije.
Male promene počinju boljim razumevanjem hrane
Način pripreme, stepen zrelosti i kombinovanje namirnica mogu da utiču na to kako naš organizam koristi hranljive materije. Ipak, ne postoji samo jedan ispravan način da jedemo krompir, banane ili paradajz.
Mnogo je važnije da tokom dana unosimo raznovrsne namirnice, dovoljno povrća i voća, integralne žitarice, proteine i kvalitetne masti.
Što bolje razumemo hranu koju svakodnevno jedemo, lakše ćemo donositi dobre odluke. A za kvalitetniju ishranu ponekad je dovoljno da počnemo od jedne male promene.
Uvodne fotografije: Dupe Photos, Instagram / @verbovvs