Da li je SPF zaista bezbedan za kožu? Evo šta kaže dermatolog...

Sa dr Đorđem Krstićem, specijalistom dermatovenerologije, razgovarali smo o rizicima i mitovima vezanim za bezbednost krema sa zaštitnim faktorom, potencijalno štetnim efektima pojedinih sastojaka, kao i o tvrdnji da je izlaganje suncu bez zaštite zdravija opcija.

Dok je dobro što sve više razmišljamo o tome šta nanosimo na kožu, problem nastaje kada popularne tvrdnje počnu da zamenjuju naučne dokaze. Neke od njih zvuče dovoljno uverljivo da se zapitamo da li smo godinama, i tokom leta i zime, koristili proizvode sa zaštitnim faktorom bez razloga i da li su SPF preparati zaista bezbedni za našu kožu i organizam.

Upravo zbog toga sa dr Đorđem Krstićem razgovarali smo o tome koliko zaista ima razloga za zabrinutost kada je reč o preparatima sa zaštitnim faktorom, šta znamo o njihovim sastojcima i, s druge strane, šta naučna istraživanja govore o uticaju UV zračenja na našu kožu i zdravlje.

Zašto se SPF odjednom našao na „optuženičkoj klupi“?

Jedan od najčešćih argumenata koji možemo čuti jeste da se određeni sastojci preparata za zaštitu od sunca mogu apsorbovati kroz kožu i dospeti u organizam. Pojedini UV filteri zaista jesu predmet naučnih istraživanja i procene njihove bezbednosti, ali činjenica da se neka supstanca dodatno ispituje ne znači automatski da je dokazano štetna.

„Ne treba verovati slepo viralnim trendovima koji se svakodnevno javljaju. Ne postoji trenutno nijedan dokaz da bilo koja supstanca iz SPF-a može da bude u toj meri toksična po organizam, da izazove bilo kakve toksične reakcije ili bilo šta loše vezano za celokupno zdravlje“, kaže dr Krstić.

Važno je, dakle, napraviti razliku između pitanja o bezbednosti pojedinačnih sastojaka i tvrdnje da je SPF kao takav štetan za naše zdravlje. Nauka upravo zbog toga nastavlja da ispituje sastojke i njihove efekte, a preporuke se mogu menjati u skladu sa novim dokazima.

Šta onda znamo o UV zračenju?

Dok su tvrdnje o navodnoj štetnosti SPF-a često zasnovane na pogrešnom tumačenju ili izvlačenju pojedinačnih informacija iz konteksta, za štetne efekte UV zračenja postoji veliki broj naučnih dokaza.

Dugotrajna i intenzivna izloženost UV zračenju povezana je sa oštećenjem kože, prevremenim starenjem, pojavom pigmentacija, ali i nastankom različitih oblika karcinoma kože. UV zračenje može uticati i na imuni odgovor kože, zbog čega zaštita od sunca nije samo pitanje očuvanja mladolikog izgleda.

„Sa druge strane, imamo mnogo naučnih dokaza vezanih za UV zračenje i različite malignitete kože i fotostarenje, kao i uticaj na celokupan imunitet. Treba verovati naučnim istraživanjima i činjenicama koje su naučno potkovane“, ističe dr Krstić.

Upravo zbog toga dermatolozi godinama preporučuju kombinovanje više načina zaštite – izbegavanje najjačeg sunca, boravak u hladu, odeću koja pokriva kožu, šešir i naočare za sunce, ali i pravilnu upotrebu preparata sa zaštitnim faktorom.

SPF nije samo zaštita od bora

Kada govorimo o SPF-u, najčešće pomislimo na prevenciju fleka, bora i drugih znakova fotostarenja. Iako je to jedan od njegovih efekata, zaštita od UV zračenja mnogo je važnija od estetike.

Preparati sa zaštitnim faktorom, naročito oni širokog spektra koji štite i od UVA i od UVB zraka, jedan su od načina da smanjimo količinu UV zračenja kojoj je naša koža izložena.

Ipak, SPF ne bi trebalo posmatrati kao zamenu za druge mere zaštite niti kao razlog za duži boravak na suncu. Čak i kada koristimo kremu sa visokim zaštitnim faktorom, važno je izbegavati direktno sunce u periodu kada je UV zračenje najintenzivnije i koristiti druge oblike zaštite.

Takođe, kremu je neophodno naneti u dovoljnoj količini i ponovo je nanositi tokom boravka napolju, naročito nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom.

Kako da napravimo razliku između činjenica i internet trendova?

Društvene mreže danas omogućavaju da jedna tvrdnja za samo nekoliko sati dođe do miliona ljudi. Problem je što popularnost neke informacije sama po sebi ne govori ništa o njenoj naučnoj utemeljenosti.

Kada je o zdravlju reč, posebno je važno obratiti pažnju na to ko iznosi određenu tvrdnju, na koja se istraživanja poziva i da li se isti zaključak može pronaći u relevantnim stručnim izvorima.

Jedno istraživanje, pojedinačni laboratorijski rezultat ili iskustvo neke osobe sa društvenih mreža nisu isto što i stav naučne zajednice.

To, naravno, ne znači da treba slepo verovati svakom proizvodu ili ignorisati pitanja o njegovoj bezbednosti. Naprotiv – sasvim je opravdano interesovati se za sastav proizvoda koje svakodnevno koristimo. Ali između pitanja „da li je neki sastojak dovoljno ispitan?“ i tvrdnje „SPF je štetan za organizam“ postoji velika razlika.

Ne moramo da biramo između sunca i SPF-a

Jedna od najčešćih zabluda jeste da korišćenjem SPF-a „blokiramo“ sve dobrobiti sunca. Međutim, zaštita od prekomernog UV zračenja ne znači da sunce treba da izbegavamo po svaku cenu.

Kao i kod mnogih drugih stvari koje utiču na naše zdravlje, ključ je u meri i odgovornom ponašanju.

Možemo uživati u boravku napolju, šetnji, moru, toplim letnjim danima ili zimskim danima na snegu, a istovremeno zaštititi kožu od prekomernog UV zračenja. SPF je jedan deo te zaštite, ali ne i jedini.

Na kraju, možda je najvažnije da ne dozvolimo da nam sadržaj sa društvenih mreža određuje zdravstvene navike. Ako se pojavi viralna tvrdnja da je nešto što smo godinama smatrali korisnim odjednom „otrovno“, zastanimo i proverimo šta o tome zaista kažu stručnjaci i relevantna istraživanja.

Jer kada govorimo o zdravlju kože, naučni dokazi ipak bi trebalo da imaju poslednju reč.

Reference:

https://www.fda.gov/drugs/understanding-over-counter-medicines/sunscreen-how-help-protect-your-skin-sun

https://www.aad.org/public/everyday-care/sun-protection/shade-clothing-sunscreen 

Foto: Instagram/@anna.wein /@daniellesbeautyblog